Da li ste se ikada zapitali ko je „najekstremniji srpski sportista“?

Mi znamo odgovor – Petar Lončar (23). Ovaj dečko bavi se akro paraglajdingom – disciplinom koja je u većini zemalja zabranjena jer je isuviše opasna. Prvo je počeo sa paraglajdingom, ali mu je kako kaže bio suviše „penzionerski“, zbog toga je rešio da napravi revoluciju – doneo je akro paraglajding u Srbiju. Njime se ozbiljnije bavi skoro godinu dana, u poslednje vreme puno putuje jer se priprema za svetski kup. Pre nekoliko dana vratio se iz Valone (Albanija) gde je nastupio na Air Show-u. - „Paraglajdingom sam počeo da se bavim 2007. godine, i tada je gost u Srbiji bio je neki Čeh koji je radio akrobacije. Tada sam prvi put video akro disciplinu, bilo je to nešto skroz novo. Kod nas niko nije znao za to i nisam imao kod koga da se raspitam, preko video snimaka na internetu počeo sam da učim. Kasnije sam upoznao jednog Makedonca koji učestvuje u svetskom kupu, a on mi je sada i trener. Paraglajding ko sport je lep, ali mi je bio isuviše pasivan. Uglavnom samo letiš pravo, uživaš u prirodi i to je to. To mi je bilo malo penzionerski i tražio sam nešto dinamičnije. Akro paraglajding je upravo to što mi treba. Svoj prvi akro paraglajder kupio sam prošle godine. U odnosu na klasičan on je manji zbog čega i dopušta manevre.“

Mad man or brave man?!

- „U početku su svi mislili da sam lud, da ne znam šta radim i da ću poginuti. Međutim ja sam samo ćutao i vežbao. Kada su kolege i drugari iz kluba videli da sam ozbiljan, onda su polako počeli da me podržavaju, a danas mnogi od njih počinju da treniraju ovu disciplinu. Od aero kluba JAT, čiji sam član, dobio sam prvo sponzorstvo. Poslali su me nedelju dana u Švajcarsku gde sam trenirao, tu sam napravio prve ozbiljnije korake u akro paraglajdingu. Posle sam išao u Ohrid gde najčešće i idem da vežbam. Tamo sam se spremao za aeromiting u Batajnici. Tu sam imao svoj prvi nastup u našoj zemlji, nažalost to nije dobro propraćeno.“ (prim. aut. Ekipa extreme serbia posetila čuveni aero miting u Bataji, videsmo razne „ptice“ al niko nije pomenuo ovu specijalnu vrstu, shame on you Ministry of defence).

Be quick or be dead!

Fabrika koja proizvodi paraglajdere obično daje garanciju za taj paraglajder jer su oni testirani, sigurni i propisano je da se njima vrši obuka. Takav paraglajder ima osiguranje da se ukoliko se desi neki kvar on automatski sam od sebe popravi. Dok za paraglajdere koji se koriste u akro disciplini takva garancija ne postoji.

- „Ta krila uglavnom šiju fabrike koje drže ljudi koji se bave akro paraglajdingom. Na njima i piše da su opasni i da mogu da izazovu smrt. Ustvari kod takvog paraglajdera, u slučaju kvara sve zavisi od samog pilota. Sve je na tebi, ako ti umeš da odreaguješ i da se izvučeš iz te situacije preživećeš. Zbog toga uvek nosim dva rezervna padobrana. I dešavalo mi se da oba moram da otvorim. Baš dok sam vežbao infinity tumbling – to je jedan od najopsanijih manevara, upao sam u paraglajder, a onda sam ga nekako odgurnuo od sebe. Mozak mora stalno da radi, moraš da razmišljaš o svojim pokretima. Pre nego što skočim uvek se preslišavam šta ću da uradim i kako ću da izvedem manevre. Uvek pred skok osećam strah, ali valjda je upravo to ono što me podstiče da postupim pravilno. To je potpuno adrenalinska disciplina, kad izvodite akrobacije brže propadate, a na primer dok se radi infinity tumbling deluje sila 8G*. Još jedna dobra stvar kod akro discipline je što uvek vidiš svaku poziciju glajdera. Moraš da vodiš računa i o visini. Na primer na 50 i 100 metara iznad zemlje ne radiš nikakve manevre jer moraš da se spustiš, mada postoje i za te visine neki manje zahtevni manevri. Za neki šou uglavnom se skače sa 1.000 metara visine, ja sam imao priliku da skačem sa 1.400 i 2.000 metara.“

* (prim. Aut) G sila je sila zemljine teže ili gravitaciona sila. Npr. kada su u pitanju brzine kao što je brzina F1, onda je reč o sili 3G ili 4G, otprilike 10G je sila koju trpe piloti vojnih aviona. A vi sad procenite otprilike koliko je jaka 8G.

Flying with birds

Petar se nedavno vratio sa Nepala gde je radio na sebi i pripremao se za svetski kup koji će se održati u julu. Inače je prvi Srbin koji je leteo u Nepalu, a tamo je imao priliku da leti sa Horaciom – dvostrukim svetskim prvakom u akro paraglajdingu.

- „U Nepalu sam proveo tri meseca, vežbao sam četiri sata dnevno, pet dana u nedelji. Otišao sam pre svega da bih radio na sebi i pripremao sa za svetski kup. Osim toga kod nas već od oktobra ne bih mogao da vežbam zbog vremenskih uslova. U Nepalu sam leteo sa Horaciom svetskim prvakom, tamo sam uvežbao veliki broj manevara. Ali svi oni moraju da se uvežbavaju do savršenstva. Tamo čak imaju i žičaru, tako da brzo stignemo sa podnožja do vrha. Neretko se dešavalo da sa nama lete i ptice, ali one su se već navikle na ljude, baš kao i mi na njih. Što se Srbije tiče, na žalost nema puno mesta na kojima može da se vežba. Perućac je jedino mesto koje bi moglo da bude pogodno, međutim prblem je i u lokalnoj upravi koja treba da nam omogući da se taj prostor malo sredi, naročito deo sa kog polećemo. Inače kada bi se sredilo mogao bi da se organizuje čak i neki kup.“

World Cup 2010

Svetski kup na kome će Petar prvi put učestvovati održaće se 14. jula u Austriji. U ovoj disciplini takmičenja se uvek održavao iznad vode. Inače u vodi je postavljen splav na koji sleću.

- „ Za takmičenje u svetskom kupu moram prethodno da prođem safty selection. Sudije će mi zadati tri manevra i ako ih budem dobro uradio dobiću propusnicu da se takmičim. Takmičenje izgleda tako što ili ti sam biraš koje ćeš trikove da izvdeš ili ti sudije zadaju. Na primer na 700 metara mogu da se izvdeu tri manevra, jedan težak i dva lakša. Ocenjuje se mnogo stvari, koliko je čisto izvden manevar, prelazi iz manevra, precizno sletanje – moraš da sletiš ispod mesta na kome si započeo manevar, a ne na primer 200 metara dalje i druge stvari. Dobijaju se čak i negativni bodovi. U suštini na takvim takmičenjima učestvuje oko 40 do 50 ljudi. Mada se mnogo više ljudi u svetu bavi akro paraglajdingom. Meni nije problem da dostignem svetski nivo kada je u pitanju izvođenje trikova. Infinity tumbling, koji je poslednji manevar u akrobatici već uvežbavam. Problem je naći sponzore. Oprema je izuzetno skupa, i ne mogu da je priuštim tako lako. Ja imam jedan paraglajder za koji se nadam da će izdržati do svetskog kupa, i na samom kupu. Inače, većina takmičara koja dolazi nema te probleme, imaju dobre sponzore i imaju barem 2 ili 3 rezervna krila.“

Kako je nastao akro paraglajding

Akro paraglajding je mlada disciplina koja je nastala krajem 90-ih godina. Paraglajder Raul Rodriges je bio prvi koji je otkrio da paraglajderom može da se manevriše. Tada nisu postojali specijalni glajderi namenjeni iskljčivo za akrobatiku, već se radilo sa klasičnim krilima. Tek 2005. godine napravljeno je prvo krilo dizajnirano baš za manevre.

Petar kaže da nema omiljeni trik i da mu je svaki napredak drag. Ipak seća se da je bio jako srećan i ponosan kada je prvi put uradio manevar „helikopter“ za koji inače treba dosta vremena da se uvežba, a on ga je kao početnik uradio već za 5-6 dana. Radi i kao instruktor paraglajdinga, a u planu ima da napreduje i na tom polju. On i paraglajder Zoran Zubić drže državni rekord u vremenu provedenom u vazduhu. Njih dvojica su 2008. godine u vazduhu proveli više od šest sati. Od vazduhoplovnog sasveza Srbije dobio je nagradu za najuspešnijeg sportistu u paraglajdingu – disciplina akrobatsko letenje za 2009. godinu. Ne sumnjamo da će nagrade tek da se ređaju, a ekipa Extreme Serbia želi mu dobre struje, plavo nebo i meko sletanje.